четвртак, 18. септембар 2008.

Стари Рас

Стари Рас или Рас је био једна од првих престоница српске средњовековне државе - Рашкe.

Име Рас први пут се спомиње у средњовековним изворима; тачније, у белешкама византијског цара Константина Порфирогенита које се односе на рат између Србије и Бугарске крајем 9. века, a значај му је дао и византијски хроничар из 12. века Јован Кинема. Српски извори га спомињу само једном и то на почетку 13. века, на једном од последњих листова Вукановог јеванђеља.


О комплексу Старог Раса данас се доста зна, јер су опсежна истраживања отпочела 1972. године, а требаће још много рада да се сазна све што крије тај значајан споменички комплекс који је смештен на неколико локалитета груписаних на релативно малом простору (околина Новог Пазара). Јер, најстарији трагови насеља датирају још из праисторије, из позног еолита (око 2000 п.н.е.), прва зидана утврђења из касне антике (крај 4. века), први средњовековни град је из 9. века, други из 12. века. У Расу била вероватно прва ковница новца у средњовековној Србији, за коју је заслужан краљ Радослав и која је од 1230. године радила по угледу на традицију византијских царева из династије Анђела који су имали ковницу у Солуну.

У другој половини 12. века наступило је најзначајније раздобље у историји Раса када је он постао главно упориште средишње области нове српске државе. Из тог периода је нађен археолошки материјал који говори o токовима живота у оквиру града: грнчарија за свакрдневну употребу, делови оружја од костију, као и оруђа од дрвета и гвожђа. Најзанимљивија су, свакако, сведочанства o раду једног златара, a то су мала посуда са капљицама злата и калуп за ливење медаљона са представом Богородице и Христа. Пронађено је и неколико жетона за игру „мице“ и камене коцкице за играње потпуно идентичне оним које користимо данас.

Стари Pac има посебно значење у традицији српског народа: означавао је центар Србије, средиште и место из ког је поникла средњовековна српска држава, одатле је владар сазивао средњовековне српске државне саборе, из њега је владао велики жупан Стефан Немања, a ту су он и његови потомци имали своје дворове. Уосталом, по њему је средњовековна држава названа Рашком, a порекло овог имена требало би потражити у античком дарданском насељу Арса.

Некада су тој области припадали Градац и Студеница, a данас се у оквиру ње налазе Сопоћани, Петрова црква, Црна Река, Ђурђеви ступови, Кончул... Пре свега Сопоћани, јер је на светској изложби у Паризу 1961. године фреска „Успења Пресвете Богородице“, из овог манастира, проглашена за најлепшу фреску читавог средњег века.

Црква св. апостола Петра и Павла у Расу


Осамнаест година касније УНЕСКО је под своју заштиту узео културно-историјску средину назвавши je Pac са Сопоћанима (1979). Међутим, године 2003. локалне власти (СДА Сулејмана Угљанина) стављају ван снаге Одлуку o проглашењу споменичког подручја Старог Раса за културно добро (ради „нарушавања амбијенталне средине“).

Резултат тога је био апел братства манастира да Сопоћанима, али и целом заштићеном подручју, прети опасност да буду скинути са листе Унеска чиме је тај значајан комплекс дошао у опасност да изгуби свој тешко стечени статус.

Уз образложење да „град мора да се шири“, локалне власти су поништиле сва документа донета на локалном и републичком нивоу, и одобриле „ширење“ угоститељских и других објеката намењених забави или, у бољем случају, трговини.

Нема коментара: