петак, 30. мај 2008.

Историја династије Карађорђевић

Династија Карађорђевић стара је два века. Године 1804. имућни српски трговац Ђорђе Петровић, касније познат као Карађорђе, подигао је Србе у устанак против Отоманске империје, која је Балкан држала под својим јармом.

Устанак је био успешан, и Карађорђе је оформио владу у Београду. Године 1811. проглашен је за владара, а његова породица добила право наслеђа.

19. век

Године 1813. Турци су се вратили у Београд, а Карађорђе се повукао у Аустрију. Његов син, кнез Александар I, вратио се у Србију као владар 1842. год., али је 1858. год. свргнут са престола.


Године 1903. Скупштина је одлучила да принц Петар Карађорђевић - Карађорђев унук - ступи на престо. Са Краљем Петром I у Србији је почела ера демократије и либералног управљања земљом. Сам Краљ је већ раније био превео на српски језик есеј Џона Стјуарта Мила "О Слободи".

Иако су балкански ратови 1912. и 1913. год. резултирали територијалним ширењем Србије, бес због аустријске анексије Босне и Херцеговине тињао је у суседним земљама Србији и Црној Гори. Жеља народа за независношћу од Аустрије, довела је до атентата на аустријског Надвојводу Франца Фердинанда 1914. год. у Сарајеву, чиме је запаљена варница I Светског рата.

После Првог светског рата

Пред крај рата 1918. год. представници три јужнословенска народа прогласили су сопственом иницијативом нову Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца под круном Петра I, који је преминуо три године касније.

Краљ Александар I, који је од 1914. год. вршио дужност Принца Регента уместо болесног оца, прославио се у народу као учесник Балканских ратова и I Светског рата. Године 1922. оженио се румунском принцезом Маријом. Имали су три сина: Престолонаследника Петра и Краљевиће Томислава и Андреја.

Нова краљевина суочила се са многим проблемима. Суседне државе желеле су делове њене тeриторије, а трвења између Хрвата и Срба су расла. Године 1929. постало је јасно да Краљ нема другог избора до да наметне непосредну краљевску владавину. То је урадио преко воље, обећавши да ће у преименованој краљевини Југославији обновити демократију када се постигне национално јединство и искорени корупција државног апарата. Године 1934. Краља је у Марсеју, убио македонски терориста који је радио за рачун хрватских екстремиста, уз мађарску и италијанску подршку. У нападу је погинуо и француски министар спољних послова Луј Барту.

Син Краља Александра I, Престолонаследник Петар, имао је само 11 година када му је отац убијен, а он постао Краљ. Додељена су му три регента. Његов стриц, Принц Павле, ожењен грчком Принцезом Олгом - постао је један од регената.

Други светски рат – укидањеMонархије од стране комуниста

До 1941. год. сви југословенски суседи су пали под контролу нациста. Упркос пробританске оријентације Принца Павла, у тежњи да избегне крвопролиће, Регент је осећао обавезу да потпише пакт о ненападању са Немачком и Италијом. Убрзо након тога, 17. марта 1941. год. Принц Павле и друга два регента, као и Краљевска влада, свргнути су војним ударом, а млади Краљ Петар II проглашен је пунолетним.

Недељу дана касније Немачка, Бугарска, Мађарска и Италија напале су Југославију и војска је била принуђена да капитулира. Краљ Петар II и југословенска влада повукли су се преко Атине, Јерусалима и Каира у Лондон, где су се поридружили бројним владама у изгнанству пред нацистичком окупацијом Европе.

Југославија је раскомадана како би се удовољило захтевима Италије, Бугарске, Мађарске и Немачке, и свеже проглашене марионетске државе Хрватске. Упркос слому Југословенске војске у земљи су се оформила два супарничка покрета отпора. Први је био Краљевска војска у Отаџбини, позната и као Четнички покрет, на челу са лојалистом, генералом Драгољубом (Дражом) Михајловићем, Министром одбране владе у изгнанству. Други је био револуционарни партизански покрет, који је водио комуниста Јосип Броз - касније познатији као Тито. Последица је био крвави грађански рат.

Савезници су најпре подржавали Михајловића, а онда су се преорјентисали на Тита. Године 1944., у пратњи совјетских тенковских бригада, партизани су ушли у Београд и оформили комунистичку владу.

Наредне године, у новембру, монархија је незаконито укинута, без референдума, а Југославија се преобразила и током више од четири деценије остала тоталитарна једнопартијска држава под влашћу комунистичке партије. Краљ Петар II никада није абдицирао.

Године 1947. комунистичка власт је одузела држављанство и конфисковала имовину Краљевској Породици. Држављанство је Краљевској породици враћено 2001. године.

17. Јула 2001. године Пестолонаследник Александар II, његова супруга Принцеза Катарина и његова три сина, Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар вратили су се у свој дом, Краљевски Двор у Београду. Краљевски Двор је био резиденција Краља Александра I и Краља Петра II. Краљевска Породица коначно се вратила кући после скоро 60 година изгнанства.


четвртак, 29. мај 2008.

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ О УСТАВНОЈ МОНАРХИЈИ



  1. Шта је Уставна Монархија?
  2. Које земље су Уставне Монархије?
  3. Како функционише Уставна Монархија?
  4. Ко влада земљом?
  5. Шта је Устав?
  6. Да ли у Уставној Монархији постоје слободни демократски избори?
  7. Која је главна функција Скупштине?
  8. Ко је шеф владе у Уставној Монархији?
  9. Ко образује владу у Уставној Монархији?
  10. Како се бира Премијер у Уставној Монархији?
  11. Да ли су и посланици Скупштине изабрани на демократски начин?
  12. Да ли је Премијер вођа политичке странке која има већину места у Скупштини?
  13. Ко именује министре?
  14. Да ли би Србија имала користи од Уставне Монархије?
  15. Другим речима, шта Уставна Монархија доноси?
  16. Да ли ће Србију свет поштовати са Уставном Монархијом?
  17. Ко би био Уставни Монарх (Краљ)?

ОДГОВОРИ:

1. Шта је Уставна Монархија?
То је савремени демократски облик владавине који веома добро функционише у многим земљама широм света.

2. Које земље су Уставне Монархије?
У Европи: Шпанија, Норвешка, Холандија, Шведска, Велика Британија, Белгија, Данска, Монако, Андора, Лихтенштајн и Луксембург. Уз то, Јапан, Аустралија, Канада, Нови Зеланд, и друге земље у свету, такође су Уставне Монархије.

3. Како функционише Уставна Монархија?
Шеф државе је монарх (краљ). Његова власт је ограничена Уставом.
Монарх (краљ) је неутралан, он није политичар, нема политичких наклоности и није члан ниједне политичке странке.

4. Ко влада земљом?
Премијер је шеф владе.

5. Шта је Устав?
Устав је скуп основних начела, закона и правила која одређују овлашћења и дужности Владе и права и слободе грађана.

6. Да ли у Уставној Монархији постоје слободни демократски избори?
Да. Грађани на слободним и поштеним изборима бирају посланике оба дома Скупштине који их представљају у руковођењу земљом.

7. Која је главна функција Скупштине?
Скупштина доноси законе. Скупштина такође контролише извршну власт, односно Премијера и његову Владу.

8. Ко је шеф Владе у Уставној Монархији?
Премијер руководи владом и одговоран је Скупштини.

9. Ко образује владу у Уставној Монархији?
После општих избора, вођа политичке странке која освоји најмање релативну, а обично апсолутну већину места у Скупштини, постаје Премијер.

10. Како се бира Премијер у Уставној Монархији?
Премијер долази из неке од политичких странака, а бира га народ на слободним и поштеним изборима.

11. Да ли су и посланици Скупштине изабрани на демократски начин?
Да. Сви посланици Скупштине такође се бирају на слободним и поштеним изборима и они такође представљају грађане из својих изборних јединица.

12. Да ли је Премијер вођа политичке странке која има већину у Скупштини?
Да. Премијер је вођа у Скупштини пошто већина места у Скупштини припада његовој или њеној политичкој странци
.

13. Ко именује министре?

Премијер именује своје министре и одређује њихове ресоре. Он контролише организовање Владе.

14. Да ли би Србија имала користи од Уставне Монархије?

Да. Јер би Влада владала и водила свакодневну политику без мешања шефа државе, који је уставни Монарх (краљ).

15. Другим речима, шта Уставна Монархија доноси?

Уставна Монархија обезбеђује јединство, континуитет и стабилност.

Она је бранилац демократије.

16. Да ли ће Србију свет поштовати са Уставном Монархијом?

Да. Србија ће имати најшире поштовање од стране свих земаља у свету, како монархија, тако и република.


17. Ко би био уставни Монарх (краљ)?
Краљ би био Њ.К.В. Престолонаследник Александар II Карађорђевић.