недеља, 27. јул 2008.

МОНАРХИСТИ ТАЛАСАЈУ ДУНАВ


Политичко крило ројалистичке организације Црно-жута алијанса најавило у Бечу рестаурацију Аустроугарске царевине

Нови планови – старе идеје: двоглави орао Хабзбурга

Призми аустријског страначја додата је још једна фасета. Монархисти Аустрије, политичко крило ројалистичке организације Црно-жута алијанса, најавили су учешће на предстојећим парламентарним изборима, расписаним за 28. септембар.

О циљевима странке нема недоумице. Оријентација њене базне организације – Црно-жута алијанса –препознатљивајеу партијском програму. Заговарају рестаурацију некадашњег Аустроугарског царства. Под не баш новим, још мањеоригиналним називом Дунавска федерација, или конфедерација, планирају уједињење некадашњих крунских земаља и провинција, под управом Беча. Зацртан је циљ када би наум требало да буде остварен – 2018. године, на стогодишњицу распада старе монархије.

„Монархисти само таласају Дунав... Та политичка групација нема шанси да, у догледно време, оствари своје планове”, изјавио је, с поводом, Карл Хабзбург Лотринген. По слову аустријског устава обични грађанин, он је у складу са (званично непризнатом) традицијом хабзбуршког наслеђа суверен златног руна, поглаварнекада царске династије. У случају случаја, био би претендент на трон. Карл Хабзбург,међутим, истиче да не жели да дира у одредбе аустријског устава који забрањује сваки вид рестаурације монархистичког уређења на територији алпске републике.

Разлози оваквог наступа првог Хабзбурга, лако се могу протумачити. Његово теоретскоправо на титулу владара коси се са планом који су сачинили Монархисти Аустрије. Претпостављајући да свет не би, без даљег, дозволио ново уједињење некадашње царевине под једном круном,теже распарчавању царевине на неколико краљевина, под управом монарха из династије Хабзбург. Круну би у Аустрији носио Карл Хабзбург Лотринген, најстарији син Ота Хабзбурга, творца идеје о реконституцији царевине – као федерације подунавских земаља. Ото Хабзбург је за свог другог сина Георга одредио каријеру у Мађарској. Георг Хабзбург Лотринген, мађарски амбасадор без протфеља и председник тамошњег Црвеног крста, предодређен је и од мађарских поклоника монархије за носиоца круне. Што се Хрватске тиче – имаће свог Хабзбурга у Карловом сестрићу Фердинанду Звонимиру.

Три лидера странке Монархисти Аустрије – председавајући Манфред Кернер и Александер Симец, и први кандидат на изборној листи Тибор Пастори –указују на мултикултурални карактер ројалистичког покрета: „То се, уосталом, види и из вишенационалног састава страначког врха.” Млади и успешни, у тридесетим и четрдесетим годинама живота, планирају на дугу стазу: „Најважније је да на изборима скренемо пажњу широке јавности на наш покрет”, сматра Симец.

Монархистичка тројка образлаже смеле калкулације резултатима испитивања јавног мњења. Недавно је угледни институт за емпиријска истраживања ГФК– Фесел установио да би 42 одсто Аустријанаца поздравило успех једне странке која би се залагала за рестаурацију Монархије. „Када уђемо у састав парламента, ширићемо идеју прихватљивости монархије”, каже Манфред Кернер. Истиче да је први конкретни корак ка њиховом успеху – подстицај укидања посланичких група: „То би омогућило посланицима да гласају за наше предлоге и помогну нам да остваримо двотрећинску већину која је предуслов за измену устава.”

У какву би државу требало да срасте Подунавски регион, појашњава се на примеру бивше монархије: „Најпре би требало да дође до уједињења некадашњих крунских земаља – Аустрије, Чешке, Словачке, Мађарске, Словеније и Хрватске... Потом би могле да нам се прикључе и некадашње покрајине, попут Јужног Тирола, Источне Галиције и Буковине...”

Војводина није изричито поменута као „кандидат за чланство” у новој монархији али је указано на, наводно, високи степен прихватљивости њихових идеја у овој српској покрајини. На информативном сајту „Црно-жути форум” истакнуто је да је телевизијска репортажа о манифесту Црно-жуте алијансе, донесеном поводом 89-годишњице „републиканског пуча” у Аустрији изазвала изузетну пажњу и наклоност Војвођана „одмереног и мудрог политичког шлифа”.

Милош Казимировић, Политика


--------------------------------------------------------------------------------------------------


Док се ми размишљамо и препиремо да ли треба васпоставити Монархију или не. Да ли је идеја Монархије застарела или није, у срцу Европе, у Аустрији се врше озбиљне припреме за отпочињање кампање за рестаурацију државног уређења. Једино што боде очи у овом тексту је помињање Војводине у било ком контексту.
Да ли ћемо ми вечно да каснимо за развијеним земљама у разним областима па и по питању државног уређења - остаје да се види.

Слободан Стојковић